ko se boji vuka jos

NAŠE PRIČE

Ko se boji vuka još, tri za groš, tri za groš

Introspektiv(n)a

- 16.06.2018
introspektivna

STRAH.

Kako neke reči sasvim izgube svoje značenje. Utope se u našu podsvest. Udrobe se ko hleb u pasulj. Stave masku i izgube se iz vidika.

Retko čujem da neko kaže da ga je Strah. Ta reč nije česta u svakodnevnom razgovoru. Obično jer za ruku sa sobom vuče i Sramotu. Al' o njoj neki drugi put.

Ljudi se boje raznih stvari ali retko pričaju o njima. Obično čujemo da se neko boji zmija, visine, vatre… Jer nije stid bojati se tih stvari. Znamo da su kroz evoluciju čoveka ti strahovi imali smisla i da bez njih ne bismo bili tu gde jesmo.

Hajde ipak da pričamo o onim drugim Strahovima. O onim kojih nas je blam da priznamo i sebi a kamoli drugima. O onim koji nas sprečavaju da idemo ka onome gde treba da budemo sutra, za 5 godina… na kraju života. O onim koji nas stežu ko bukagije oko članaka i sprečavaju da napravimo sledeći korak.

Da bismo uopšte mogli da pričamo o tim Strahovima, moramo ih prvo iskopati. Razgrnuti iluzije o sebi, o drugima, o životu kojima smo ih zatrpali kako nas ne bi žuljali ko kamenčić u cipeli svaki put kad ih nagazimo.

Ne morate ih otkrivati drugima. Samo sedite iskreno sa njima i skinite im masku.

Prekinite da govorite sebi kako je posao na koji se vučete svaki dan ko na streljanje sasvim solidan i vi ste baš srećni što ga uopšte i imate jer nema baš puno opcija u Srbiji, a i 300 evra je skroz ok za nase prilike... jer vas je Strah da date otkaz.

Strah je ok, al obmana je pogubna.

Nemojte da se lažete kako uživate sa svojim partnerom koji nikad nema vremena niti razumevanja za vas, jer ionako ima mnogo gorih a i vama je već sasvim dovoljno godina da se skrasite i pravite porodicu… jer vas je Strah da ne ostanete sami.

Nemojte da govorite sebi kako će svet uvek biti isti i vi ništa ne možete da uradite povodom toga jer vas je Strah neizvesnosti koje nose promene.

Nazovimo svaki Strah svojim imenom jer jedino se na taj način možemo boriti protiv njega. Ono što se ne sme ni imenovati ne može se ni pobediti. Većina Strahova se rasprši, nestane kad se suočimo sa njima. I ne, ne kažem da treba da stojite na ivici balkona na 5. spratu. Manite se tih gluposti... nego, hajde da pogledamo malo u vaš kofer.

ko se boji vuka, kofer

Vidite, svako od nas, još dok je dete, dobije jedan kofer, neko manji, neko veći i onda lepo mama, tata, baba, deda, tetka, ujak, drugovi, nastavnici, kolege, društvo, malo po malo, dan za danom ubaci u njega poneki Strah.

Neki od nas nose ručni prtljag i ne prihvataju da im baš svako ubaci šta hoće. Znate ko su ti ljudi. Nekad im se divimo, a najčešće zavidimo. Nekolicina ih i mrzi jer se pitaju kako se oni tako lako kreću kroz život i brzo dižu kad padnu.

A neki od nas vučemo teretne prikolice. I tu stvarno svega ima, i onoga što nam pripada i onoga što definitivno nije naše. Možda “Gorećeš u paklu” od babe, “Svi muškarci su stoka” od drugarice, “Devojka koja ima više partnera je kurva” od drugara iz osnovne, “Nikada nećeš uspeti u životu” od nastavnice… stvarno, svakojakih gluposti ima.

I sad da bismo vukli taj prtljag kroz život bez Sramote pod rukom, pakujemo ga u razne ukrasne papire. U Sigurnost, Stabilnost, Ravnodušnost, Pomirljivost... Pravimo mesta za njega, nekad ga čak i izlažemo na vidno mesto i pričamo drugima kako baš treba da nabave isti takav.

A opet, pošto svi imamo drugačije kofere apsolutno ne razmemo zašto naš drug iz srednje još uvek vuče njegov kad je baš tako banalan i mi ga nikad ne bismo prihvatili. Toliko bi mu u životu bilo bolje kad bi ga samo ostavio kraj puta. Šteta. Možda ako prokomentarišemo sa drugima i oni se slože da je baš glup taj njegov kofer naš će postati lakši. Da bar.

Ali, naravno, ako baš cenite taj svoj kofer dozvolite mi da u njega ubacim par stvari. Nek vas npr. bude Strah da ako ne skupite muda i odete na intervju za vaš posao iz snova da ćete verovatno do 65-e svaki radni dan i svaku drugu subotu bar 8 sati na dan raditi stvari koje vas ne inspirišu za male pare, okruženi ljudima koji vas ne cene i imati mira samo 3 od 7 dana odmora u Sutomoru kada pukne WiFi u smestaju i prekinu da vam stižu notifikacije mailova vašeg nadrkanog šefa na vašu drugu karticu vašeg poslovnog telefona koji ste dobili od firme kako biste uvek bili dostupni. BUUUUU!

Neka vas bude Strah što dok sediite u Verigama i smara vas seksističkim forama pripiti drug momka vaše drugarice, vaš potencijalni partner muva neku drugu ribu na koncertu Rundeka na koji vas je bilo blam da idete sami. Dok se njegova razdrljena košulja otvara i znoj klizi niz kajlu koju mu je ćale kupio za 18. rodjendan njih dvoje se ljube prvi put uz “Šal od svile”. BUUUU!

Neka vas bude Strah što dok govorite kako će nam svima biti bolje, samo moramo da se još malo strpimo, kako nema poente da se bunimo jer ionako su svi isti, kako je to tako svugde u svetu, kako smo pogan narod i nema nam pomoći, kako je sve ok samo dok nema rata, kako svejedno ništa sami ne možete da promenite i vraćate se polako u tor, vaša deca polako počinju da mekeću. BUUUU!

Sprtite sad taj vaš kofer al prekinite, molim vas, da te svoje, doduše lepo upakovane Strahove poklanjate drugima. Prijateljima, poznanicima, partnerima al pre svega svojoj deci. Znam da su vam teški al nosite ih sami, ili još bolje bacite ih, reciklirajte u nešto svrsishodno al prekinite više da ih cenite ko miraz, ostavljate potomcima u nasledstvo, kao zadužbinu budućim naraštajima.

Ili još bolje, otpakujte ih, zahvalite im se ako su nekad u vašem životu imali smisla i pustite ih niz reku, zapalite ih, zakopajte u rupu, nek ih odnese vetar…

“Mi i ne znamo koliko snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prodjemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao što su ovi u kojima Aska igra igru za svoj vec izgubljeni život.”
Aska i vuk, Ivo Andrić

I onda diši… konačno, kao prvi put. I ispravi se. Čekaju te mesta na koja treba da stigneš, dostignuća koja treba da ostvariš. Voli, stvaraj, menjaj, ruši, gradi, radi sve ono što ti pripada. Živi.

I ako se oslobodiš jednom, ne dozvoli da te vrate u stado. Pusti ovce da mekeću.

Budi Aska za svog Vuka i pleši, pleši Igru za Život dok ga nisi sasvim izgubio.

Slušaj Sebe... Grli se. Razumi se, teši se. Nikad ne osudjuj se. Nikad više ne napusti se. Prihvati Sebe. Celog Sebe. I glavu i pismo. I belo i crno. I slatko i kiselo.

Voli Sebe.

Nesavršenog, Jedinstvenog, Grešnog, Spektakularnog Sebe... Jedinog Sebe.

Copyright © 2020 / Introspektiv(n)a / sunradio.rs

CHECK OUT